среда, 30. мај 2012.
Postoje oni od kojih ne mozete otici..... I oni
kojima se uvek vracate...Postoje i oni od kojih ste otisli, a oni jos uvek nisu
otisli od vas...Susretanja,sudaranja..Slucajni i namerni
saputnici...Istopljena prijateljstva...Promasene
ljubavi...Po neki ispusten znak...
Gde tebe da smestim ? U one od kojih ne idem, ili one
kojima se uvek vracam..
Postoji li neka škola gde se uči kako odolevati
željama?
Čežnjama?
Unutrašnjim nemirima?
Postoji li neka škola gde se uči kako utišati Srce da
mogu čuti sebe od njega?
Čuti tišinu?
Pamet?
Postoji li neka škola gde se postaje ono što
potajno želiš, a ne umeš?
Ako postoji...kao i ona zemlja Nedođija..pakujem se
i idem k njoj!
''Obećala je da će doći ako bude liepo vreme.
Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim
stanicama.
Svim poštarima svim pesnicima, a naročito sebi.
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.
Bojao sam se da preko noći ne izbije rat,
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš
sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.'':)
Čupaj mi srce... čupaj, evo iščupaj sve!
Je l' si čuo nekad za bol?! Znaš koji je najgori? Baš
ovaj. Da, ovaj.
Nemoćna sam, u svemu sam nemoćna... ni protiv tebe, ni
protiv sebe ne mogu.
Gubim reči... za tebe, za nas. Mržnja me uzima pod
svoje, okuje bol, štiti me... postajem ono što sam najviše osuđivala... i to me
boli, ali ne umem da sprečim... fali mi snaga, krhka sam, slomio si me. Kriva
sam... ja sam ti to dala... nož za moje srce... Kriva sam.
Naučiću dalje sama, oporaviću se... ovaj put ću se
stvarno oporaviti, ne znam kad, ali hoću. Neće više pucati led ni pod tvojim ni
pod tuđim prstima. Naučiću da čuvam sebe od takvih kao što si ti, kad već od
tebe nisam znala.
понедељак, 28. мај 2012.
петак, 4. мај 2012.
Пријавите се на:
Постови (Atom)