"Ako me volis, prihvati me takvu kakva jesam.Ponekad poželim ostaviti sve„, pružiti ti ruku i zajedno s tobom pobeci. Daleko od tih ljudi. Tih ružnih navika, reci, dela. Tih secanja i neshvacenih suza. Tih lažnih osmeha i pogleda. Da, daleko. Daleko od sveta. Samo ti i ja…"
"Dobro citam izmedju redova.Osetim kada me lazu,a najvise mrzim kada mi oci mazu i farbaju raznorazne price mastovitim bojama.I kazu,a bitno precute..Kao lutku bi da me kupe.Zaboravljaju da ja nisam kopija nicijeg lika,niti sam skupocena slika cije se boje menjaju po ceni onog koji je kupi.I ne ne boli me sto me lazu.Boli me sto misle da im,po ko zna koji put verujem!"
"Postoji u meni nešto što nikako ne umem da definišem kad mi neko spomene tebe. Neka homogena smesa bola, radosti, nedostajanja, čežnje, ljubavi…Nešto čega se bojim, ali ne mogu da pobegnem od toga…Zanjiše se lađa moje hladnokrvnosti kad naiđe oluja koja šiba njena jedra uspomenama…… Pretvori se led u mom srcu u plamen što gori pri pomisli na tebe. Promeni se moja nutrina, zazvone zvona što slute dolazak tuge i prepuštam se okeanu suza koji nosi me ka spoznaji da bajka o nama kosi se sa stvarnošću."
"A onda je odlazila putevima samoće. Tajne su zveckale kao zvončići u decembru i suze se caklile, kao kristali, u njenim zenicama. Vraćala se neodsanjanim snovima i nedokučivim željama. I plašila se vratiti u realnost. Plašila se mraka koji je čeka iza lažnog svetla i rđe ispod tanke pozlate varljivog sjaja."
Želela bi da znam šta se dešava u tebi dok sa mnom pišeš, pričaš i provodiš vreme… Je li isto kao kod mene? Da svi nestanu kad te vidim, i srce zaigra od radosti kada mi priđeš i pokloniš osmeh i poljubac. Da mi je znati šta pričaš o meni svojim prijateljima. Da li ti značim koliko ti meni?