“Ako ti se jednog dana bude plakalo,pozovi
me,ne obecavam da cu te
nasmejati,ali
mogu plakati sa tobom.Ako
jednog dana
resis da
pobegnes,nemoj se ustrucavati
da me pozoves,ne
obecavam da cu
te zaustavljati,ali
mogu bezati sa tobom.Ako
jednog dana ne budes htela
nikoga da slusas,pozovi me,
obecavam da cu biti veoma tih.
Ali ako me jednog dana pozoves
i ne bude bilo odgovora,dodji da me vidis,
mozda si ti meni potrebna…”
“Niko ne bi ni pomislio da tako izgleda,ta haljina i šminka… Večeras je stvarno najlepša.
-Da,lepa je…
-Šta je s tobom? Samo ti je ‘lepa’?
-Slušaj: svako jutro ona se probudi ćutljiva i s neurednom kosom. Kad nešto kuva ili sprema, pevuši iako nema sluha. Uvek se iskreno smeje mojim glupim šalama. Ponekad se smeje i plače u isto vreme. Kad igramo igrice udara me jer sam je pobedio. Puno puta me nagovori da gledamo neki film i na polovini filma zaspe. I znas šta? Meni je tad najlepša. Večeras mi je samo lepa.”
“Ova žena je ćudljiva, večiti april, vesela je pa
tmurna, pričljiva pa maloreka, svakog jutra
ustaje i na levu i na desnu nogu pa je ne
određuje dan već trenutak, slučajno je
ovde, kivna kad se seti da je mogla biti na
drugom mestu, razdragana kad pomisli da
će biti. Obična je samo kad zaboravi.”
“I ne radi se o odustajanju, nego o umoru… hroničnom umoru od davanja bez cilja, o brizi bez potrebe, o ljubavi bez ljubavnika… Zapitaćeš se jednom kao i ja sada, da li je vredilo sve ovo, da li je trebalo krasti ono što nije tvoje. Koji ćeš odgovor sam sebi dati, pokazaće vreme i minut ćutanja koji će te boleti više nego sve neizgovorene reči koje sam od tebe dobila..”
“Kada devojka postane ravnodušna, znaćete da ste je izgubili.
Nema tu ni besa, ni mržnje, a kamoli ljubavi. Kakva je to ljubav kad ti je svejedno? Nije ni mržnja, jer kad mrziš nekoga, opet ti je stalo. Kada nastupi ravnodušnost, nema nazad, nema pokajanja. Žena je. Daće ti 100 šansi, al’ 101 neće.”