среда, 28. децембар 2011.
Znas sta hocu....? Poljubac...da, poljubac ali ne obican... Hocu poljubac koji nece dodirnuti moje usne, prste...kozu... koji nece izazvati vrelinu mojih obraza koja ce proci kada se odmaknes od mene... Hocu poljubac od kojeg cu da drhtim danima...godinama... poljubac koji cu nositi stalno sa sobom gdje god bila i kuda god posla... Hocu poljubac, ne tvojih usana, vec tvoje duse... Da dusa tvoja dotakne dusu moju poljupcem istovremeno i lakim i vrelim, i mirnim i strasnim, i tihim i glasnim.....
" Daleko si ,daleko si,neko te drugi ima,
daleko si,daleko si,pravi sa pogresnima,
daleko si,daleko si,i negde na dnu case,
mozda te srce nadje,
tek onda progledaces"
http://youtu.be/-d4LvSDuHsQпонедељак, 26. децембар 2011.
Mnogo puta u zivotu krenem a onda stanem, jer ne znam gde sam!? :/ Mnogo puta se zaljubim, a onda razocaram. Mnogo ljudi prodje kroz moj zivot, uzmu ono sto im treba i odu. Mnoge reci cujem svakog dana, one uglavnom bole, samo me retke cine srecnom. A onda stanem i shvatim... Ma nije sve tako crno, okrenem se i vidim tebe, jedinu osobu koja nije otisla, cije rijecici ne bole, koja je uvek tu i cini moj zivot srecnim. I zato hvala sto postojis !
четвртак, 22. децембар 2011.
"Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ,pa će se kad tad okrenuti i otići,iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cviliti kraj stola…I Pazi…Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali celu korpu..I onda si gotov.Jer,tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija.I nikad te više neće zaobići...."
Ne osudjuj me... Ni za grube reci, ni za preke poglede.... Svakome se los dan omakne...Ja nisam savrsena... Ne zelim da budem... Znam da se radujem, ali i da se ljutim.... Ponekad puno pricam, a ponekad samo cutim... Nauci da slusas moju tisinu... Znam da Ti to mozes... Ako me volis, volis sve sto je u meni... Sve moje mane i vrline... Ne idealizuj me...Ja nisam princeza iz nekog romana.... Ja sam zena koja voli, sa puno vrlina i puno mana..
Ne postoji druga stvarnost osim one koju imamo u sebi samima. Stoga većina ljudi živi tako nestvarno, zato što slike izvan sebe smatraju za stvarnost, a svoj vlastiti svet u sebi ne puštaju nikako da dođe do reči. Pri tom se može biti srećan, ali ako se jednom sazna ono drugo, onda se više ne može izabrati da se pođe putem većine.
петак, 16. децембар 2011.
четвртак, 15. децембар 2011.
"Hteo sam da te vidim
a nisam hteo...
Hteo sam da te čujem
a plašio sam se tvojih reći...
Hteo sam da ti kažem
a nisam smeo...
da ti kažem...
A hteo sam da ti kažem...
Hteo sam da te dodirnem
Hteo sam da te zagrlim
Hteo sam...
da me se setiš...
Hteo sam...
Hteo sam...
A ti si bila daleka
Hteo sam da pobegnem
od sebe nisam mogao
Hteo sam da se napijem,
sve da razbijem, izbrišem,
da se ne sećam, da zaboravim...
Hteo sam...
Hteo sam mnogo toga...
I mnogo toga samo sam hteo
I sada lažem sebe,
I lažem tebe,
I lažem druge...
I lažem..
I lažem da ne postojiš
I lažem da se ne sećam
I lažem da te ne volim
I da ne pamtim tvoje ime u moru imena
I lažem da ne drhtim...
I lažem...
I lažem jer samo jos tako ja mogu da živim..."
Znam.
Nisi ti kriv,
sto ja u tebi videh nečeg čega nema..
Sada znam..
Nisi ti kriv,
što ja u tvojim očima videh svu lepotu ovog neba..
Što ja tvoje ruke shvatih kao jedine koje bi me grlile..
što za tvoje usne pomislih da su jedine koje bi me ljubile..
Nisi jedini,
i nisi kriv..
Ima tih koji bi me dirali...
ali sa nekom čudnom meni nepoznatom strašću..
koji bi bezvučno govorili moje ime..
koji bi se tiho podvijali pod moj rep..
i odlazili bešumno u cik zore...
Ne znas ti..
da ja takve neću...
nisam nikad ni htela..
a takav si mi se desio bas "TI"..
I nisi kriv,
što si satkan od nemira i mira..
u isto vreme..
od čekanja i bežanja..
od noći i zore..
od milosti i hladnoce..
od mila i nedraga..
I nisi zaslužio..
ali pomilsih sve najlepše za tebe..
i u trenu moje nade položih na tebe..
što nijedna vise usuditi se neće..
a kad ostaneš sam...
sedi gde si,
ne tuguj...
jer ne možes ti
pobeći od sebe...
Ostani i budi uz mene.Ne postavljaj previse pitanja i ne trazi da opravdavam zasto i zbog cega...Ne pitaj me nista,samo me zagrli i daj da osetim da trajes sa mnom,da dises pored mene i da shvatas......Samo mi pruzi ruku i oseti drhtaj koji se penje mojim rukama i ovaj nemir koji me otima...Oseti, jer...Moj ce dodir biti dovoljan da razumes sve bez ijedne reci.Ostani i onda kada mislis da nemas razloga i onda kada je najteze ostati i onda kada bi svako odustao...Ti... Budi tu... Ti ostani...!
Veliki deo svog zivota propustila sam cekajuci da se stvari dese..same od sebe..a nisu se desile..plasim se da cu se jednog dana okrenuti..i iza sebe necu videti nista drugo do hrpu neostvarenih snova , zelja i nadanja, gomilu lazi, izrecenih i neizrecenih...gomilu promasenih investicija i ulaganja sebe...i tek onda cu shvatiti da su sve male stvari u zivotu prosle pored mene..dok sam ja trazila i cekala velike da se dese..nisam umela da citam znakove...trazila sam vise...
Пријавите се на:
Постови (Atom)