Znam.
Nisi ti kriv,
sto ja u tebi videh nečeg čega nema..
Sada znam..
Nisi ti kriv,
što ja u tvojim očima videh svu lepotu ovog neba..
Što ja tvoje ruke shvatih kao jedine koje bi me grlile..
što za tvoje usne pomislih da su jedine koje bi me ljubile..
Nisi jedini,
i nisi kriv..
Ima tih koji bi me dirali...
ali sa nekom čudnom meni nepoznatom strašću..
koji bi bezvučno govorili moje ime..
koji bi se tiho podvijali pod moj rep..
i odlazili bešumno u cik zore...
Ne znas ti..
da ja takve neću...
nisam nikad ni htela..
a takav si mi se desio bas "TI"..
I nisi kriv,
što si satkan od nemira i mira..
u isto vreme..
od čekanja i bežanja..
od noći i zore..
od milosti i hladnoce..
od mila i nedraga..
I nisi zaslužio..
ali pomilsih sve najlepše za tebe..
i u trenu moje nade položih na tebe..
što nijedna vise usuditi se neće..
a kad ostaneš sam...
sedi gde si,
ne tuguj...
jer ne možes ti
pobeći od sebe...