Kada se potroše svi uzdasi i reči krhke ko oblaci polete,
kada tvoje ruke zagrle daljinu i duša umiri se u koritima sete,
za tebe biću tu...
Kada jedra izgubljene nade spustiš, u čvorove zavežeš trenutke, sve oseke i plime i staneš začuđen pitajući se ,
gde je tvoje mesto - zatvori oči, i samo izusti vetru moje ime,
