среда, 28. март 2012.
"Nemoj uopšte da me gledaš, zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge, na one što znaju da se kikoću bez razloga, da od svega naprave važnu temu, na one izgubljene u beskraju, što ne znaju za samoću.
Na one što se trude da uvek nose šminku, na one kojih se sve tiče, a tako malo znaju...
Ja nisam takva niti takva mogu da budem, ja sam iz neke potpuno druge priče."
петак, 23. март 2012.
Naučio si me…
Da želim, ali da se ne nadam.
Da zajedno možemo sve, ali da je iznad svega izbor u nama samima.
Da sada možemo mnogo, ali da ćemo jednom moći mnogo više.
Da neke stvari čekaju pravo vreme, a da pravo vreme čeka nas.
Naučio si me da između reči i ćutanja odaberem reč
i da onda kad govorim, govorim ono što želim.
Želim da čuješ da uspevaš svu večnost pretvoriti u jedan trenutak – onda kad si tu.
I da je taj trenutak sve što mi nedostaje u životu.
♥ S ♥ |
O, ne bojim se ja da ti nisi za mene. Ja znam da jesi, toga se bojim. Što si došla sada kada sam ceo izranjen i umoran. Gde si bila par godina pre? Ko te to zadržao da me vidiš dok sam te čekao, onako uzbuđen kao dete, znojnih dlanova,sveže ispeglane košulje? Samo da si došla pre onih pogrešnih što su me istrošile...
субота, 17. март 2012.
"Mrzim način na koji razgovaraš sa mnom, i kako si slažeš frizuru. Mrzim tvoje cipele, i način na koji mi čitaš misli. Mrzim što si uvek u pravu. Mrzim kad me teraš na smeh, isto kao i na plač. Mrzim što te nema kraj mene, i činjenicu da me nisi nazvao. No najviše mrzim to što te ne mrzim. Nikako, ni trunčicu, baš ni malo."
Možeš da mi tražiš moguće i nemoguće , a da zauzvrat ništa ne vratiš ... Da se koristiš mojom dobrotom za sve i svašta , a da zauzvrat samo tvrdo srce pokažeš . Ma možeš koliko hoćeš , ali ne i dokle hoćeš ...
Kad se upali crveni signal u mojoj glavi , a prsti se umore od stalnog gledanja kroz njih ... To je kraj ... Za sve i svakoga , bez izuzetka ...
Anđeo sam kad volim , ali i đavo kada jednom prebolim
"Podigni glavu čupavice, to je samo još jedan pad… probudi u sebi ono nasmejano dete spremno na nestašluke - zašto ga ućutkuješ ?Gde si zaboravila osmeh - zar iko može da ti ga ukrade ? Dozvoli suncu da uđe u tvoja jutra, ne traži istinu lutajući poljima nesanice. Odbaci teret krivice - zar ne vidiš da su ti ruke umorne? Dokle ćeš kidati latice cveta svoje duše da bi drugima od njih postelju pravila ?
"Hvala" je nekima reč nepoznata…
Jednom za promenu, sebi oprosti…"
петак, 16. март 2012.
Пријавите се на:
Постови (Atom)