"Podigni glavu čupavice, to je samo još jedan pad… probudi u sebi ono nasmejano dete spremno na nestašluke - zašto ga ućutkuješ ?Gde si zaboravila osmeh - zar iko može da ti ga ukrade ? Dozvoli suncu da uđe u tvoja jutra, ne traži istinu lutajući poljima nesanice. Odbaci teret krivice - zar ne vidiš da su ti ruke umorne? Dokle ćeš kidati latice cveta svoje duše da bi drugima od njih postelju pravila ?
"Hvala" je nekima reč nepoznata…
Jednom za promenu, sebi oprosti…"