Ne zanima me od čega živiš.

Želim znati za čim žudiš i imaš li hrabrosti snivati o ispunjenju želja srca svoga.

Ne zanima me koliko ti je godina.

Želim znati jesi li spreman riskirati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog svojih snova, zbog ove pustolovine koju nazivamo životom.

Ne zanima me koji planeti deluju na tvoj mesec.

Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli, jesu li te životna razočaranja otvorila ili si se skrutio i zatvorio od straha da ponovno ne osetiš bol.

Želim znati jesi li u stanju trpeti bol, moju i svoju, a da je pritom ne moraš skrivati ili ublažavati ili izbrisati.

Želim znati znaš li se radovati, zbog mene ili sebe, i možeš li divlje zaplesati i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju, a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi, realni, svesni ljudskih ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.

Želim znati jesi li spreman razočarati drugoga kako bi bio iskren prema sebi; jesi li spreman podneti optužbe za izdaju, a pritom ne izneveriti sebe; možeš li biti izdajica i samim time vredan poverenja.

Želim znati jesi li u stanju videti lepotu, pa i ako nije lepa, svakoga dana, i možeš li svoj život nadahnjivati njenom prisutnošću.

Želim znati jesi li dovoljno snažan da živiš s neuspehom, svojim i mojim, i da svejedno stojiš na rubu jezera i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mesecu: “To!”

Ne zanima me gde živiš i koliko novaca imaš.

Želim znati jesi li sposoban ustati, nakon noći ispunjene tugom i očajem, umoran i do kostiju izubijan, i učiniti sve što je potrebno kako bi nahranio svoju djecu.

Ne zanima me koga poznaješ i kako si dospio ovamo.

Želim znati hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre i ne posustajati.

Ne zanima me gde si ili što ili s kim si studirao.

Želim znati što te u tebi samom gura napred u trenucima kad se sve ostalo ruši. Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li zaista osobu koja jesi u trenucima praznine.