I kad pola zemlje spava ja razmišljam o tebi
понедељак, 25. март 2013.
"Sklonite se od ljudi koji vole novac i vlast. Oni će vas prvom prilikom izdati zbog jednog od ova dva. Njima cilj uvek opravdava sredstvo. A vi ste samo sredstvo do cilja. I nikada nećete razumeti otudjenost takvih ljudi od ljudskosti, jer su njihove duše okoštale i otupele za ljubav prema bližnjemu."
"Volim nenameštene krevete. Pijane ljude koji plaču i u tom trenutku ne mogu ništa osim da budu iskreni. Pogled u očima ljudi kada shvate da su zaljubljeni. Volim način na koji ljudi gledaju tek kad se probude i ne znaju gde su. Volim uzdahe koje ljudi ispuste kada njihov omiljeni junak umre. Volim kad ljudi zatvore svoje oči i odlutaju negde u oblake. Zaljubljujem se u ljude i njihove iskrene momente stalno. Zaljubljujem se u njihove padove, razmazanu šminku i sanjarenja. Iskrenost je prelepa da bi mogla da stane u reči. "
"U stvari, u pravu si. Ne treba da budemo zajedno. Jer postoji samo jedna suštinska razlika među nama: ti veruješ da ljudi ne mogu da budu ništa više od onoga što su danas. I ja očigledno, nakon što sam ti dao celog sebe, nemam da ti dam jači razlog da vidiš sebe drugačiju, sa druge strane problema. Ako misliš da nemaš za šta da se boriš, onda i nemaš."
"Koliko puta ti je rekao da te voli? Koliko te puta zvao usred noći, pijan da bi ti rekao da te voli i da mu nedostaješ? Koliko puta te na kiši privukao uz sebe i nežno poljubio? Koliko puta te nasmejao, toliko da ti je potekla suza, a on ju je obrisao? Nikada, zar ne? Čemu nada, mila? Čemu mučenje, lomljenje sebe? Čemu neprospavane noći u neznanju gde je on, s kim? Uzalud, on se promeeniti neće, iako je tebe iz korena promenio."
"Nije sramotno nositi na sebi odeću koja nema potpis neke poznate marke…
Nije loša ona majka koja je dala svom detetu za samo jednu kiflu danas…..
Nema ništa lošeg u tome ako smo danas nekome otvorili svoje srce i ispričali sve što nam se skupljalo godinama…. Nisi glup ako pogrešno napišeš neku rečenicu… Nije istina da si zaostao ako nisi završio fakultet… Takođe ne znači da si lenj ako si kući bez posla… Ne mora značiti da si ljutit ako ti čelo ponekad gleda u pod… Toliko toga je još za nabrojati … Napisati… Reći… Sramota je misliti samo na sebe… Rugati se onima koji su osuđeni na drugačiji život… Sramota je nekoga ogovarati i suditi, a ni ne poznajemo ga… Sramota je biti lepo obučen, a ne znati biti iskren… Da… najkraće rečeno… Bez obzira na svo bogatstvo koje imaš … ako nemaš ono najvažnije i ljudsko u sebi… Nisi ništa…"
"Sve češće me proganjaju ovakve ,besane noći. Ležim i prevrćem se, a dobro znam da je beznadni svaki moj pokušaj sklapanja očiju. San ne dolazi. Milion malih lica proleće mi u mislima, bekeljeći mi se, cereći se i izgovarajući moje ime. Lica su nepoznata, ali se uz njih gotovo uvek javlja osećaj da su to ljudi iz budućnosti. Ne ostavljaju me i pokušavaju da me izlude, pokušavam da im se otrgnem, da ih oteram, utišam, ali ne uspevam. Ona nastavljaju da mi se keze svojim mutnim čeljustima. Moje ime odzvanja i glava mi postaje preteška. Ludim, mora da je to. Ona su milion ideja koje nikad nisam ostvarila, to su milion obećanja koja sam prekršila, milion grešaka koje sam napravila, milion suza koja sam zadržala, milion reči koje ipak nisam izgovorila, milion nezalečenih ali dobro sakrivenih rana. Sada već znam da me neće ostaviti do zore i probijanja prvih snopova svetlosti. Ovo nikako nije prva noć u sudnici savesti. Palim svetlo ,uzimam papir i potpisujem u inat svim tim licima da sam ja svako od njih i da se ne kajem ni za jedno. Nije svaka noć za san…"
"…znaš li ti koliko sretnih ljudi hodi ovim svetom? Onih koji nemaju nikakvu muku ni bol ni strah ni tajnu ni strepnju ni nemir ni tugu? Koji radosni leže i radosni se bude i kreću u novi dan? Ne znaš? Hoćeš da ti kažem? Ni jedan. Zato digni glavu, zatomi uzdah, daruj mi smešak. Može i nejak, ali ga ipak hoću. I želim Misliš li da je ovaj moj jači? Pa ipak ti ga darujem.."