"Sve češće me proganjaju ovakve ,besane noći. Ležim i prevrćem se, a dobro znam da je beznadni svaki moj pokušaj sklapanja očiju. San ne dolazi. Milion malih lica proleće mi u mislima, bekeljeći mi se, cereći se i izgovarajući moje ime. Lica su nepoznata, ali se uz njih gotovo uvek javlja osećaj da su to ljudi iz budućnosti. Ne ostavljaju me i pokušavaju da me izlude, pokušavam da im se otrgnem, da ih oteram, utišam, ali ne uspevam. Ona nastavljaju da mi se keze svojim mutnim čeljustima. Moje ime odzvanja i glava mi postaje preteška. Ludim, mora da je to. Ona su milion ideja koje nikad nisam ostvarila, to su milion obećanja koja sam prekršila, milion grešaka koje sam napravila, milion suza koja sam zadržala, milion reči koje ipak nisam izgovorila, milion nezalečenih ali dobro sakrivenih rana. Sada već znam da me neće ostaviti do zore i probijanja prvih snopova svetlosti. Ovo nikako nije prva noć u sudnici savesti. Palim svetlo ,uzimam papir i potpisujem u inat svim tim licima da sam ja svako od njih i da se ne kajem ni za jedno. Nije svaka noć za san…"