Dođe trenutak, kada se nađeš na ivici... Tada raširiš krila... i prepustiš se vetru.... Ako je vetar povoljan...poletiš.. A ako nije...padaš... U oba slučaja imaš dovoljno vremena da sagledas život... Sve promašaje...zablude...uspehe...nadanja...htenja... I shvatiš da je sasvim svejedno da li letiš ili padaš... Jer ne možeš promeniti ni prošlost...ni sadašnjost...ni budućnost... Niti se možeš vratiti na ivicu... Sudbina nije stvar slučajnosti, već je stvar izbora... To nije nešto što treba čekati..već nesto što treba postići... Sanjati nedostizno, nije tako bolno... Strašno je biti na rubu provalije...