Ne osvrci se nikad i ne misli cesto
na neku davno predjenu stazu
jer sve sto je bilo vise biti nece
i svi smo mi ovde samo u prolazu.
Ne placi za igrackom sto je slomljena,
jer svi smo mi igracke u necijoj ruci,
sudbina je ona koja konce vuce
i kada smo srecni,i kad smo na muci.
Ne,ne misli nikad da je moglo drukcije
ne tuguj za cvetom sto u tebi vene,
jer sve tvoje tuge, kad proleti vreme
bice jednog dana samo uspomene.
Ne ceprkaj mnogo po proslosti svojoj
i ne skupljaj po njoj mrve prosle srece,
jer i mi smo mrve pod nebeskom kapom
i sve sto je bilo vise biti nece.
Ne zali za vinom sto je proliveno
i ne skupljaj stakla polomljene case,
jer jedino mozez da ozledis sebe,
a vina jos ima prepune su flase…
Ne osudjuj zivot,ne proklinji snove,
ne tuzi za srecom sto je nekad bila.
Tek treba da sanjas!Tek treba da letis!
A tebi jos nisu polomljena krila.
I ne misli nikad da ne moze bolje,
da ne moze lepse,da ne moze vise,
jer ti si jos uvek na pocetku knjige,
koju ovaj zivot otvara i pise.
Ne gledaj daleko i ne trazi zvezdu,
sto se negde sjaji na nebu visoku,
jer zvezde su lepe ali su daleko
a najlepsa zvezda sija u tvom oku.
I sve sto je sada bice samo proslost,
niko od nas ne zna sta ga sutra ceka,
a sreca je mozda odmah tu,kraj tebe,
ni zauvek prosla,ni tako daleka…