Published with Blogger-droid v2.0.9
среда, 30. јануар 2013.
четвртак, 17. јануар 2013.
Gluvo doba po ko zna koji put.
Kisa lije i dobuje po prozorima dok u tisini svog srca lezim i cutim sve one reci koje vise ne vredi izreci nikome.
Gde je nestala ljubav?
Gde je nestao nezan i gorljiv dodir potrebe da tu ljubav pokazes?
Gde je nestala neznost pogleda, mirisa, neznost koze, neznost trenutka i vecnosti? Obicno ljubim te za laku noc? Falis mi za dobro jutro? Zelim te za svaki dan? Gde je nestala iskrenost? Ili su se prioriteti pokazali?
Gde je sve nestalo sto me je okruzivalo do nedavno?
Izgleda da ljubav najlakse umire, da se ljubav najlakse glumi, da se ljubavi najlakse odreci, da se sta god ucinis, kazes, koliko god volis, nudis, grlis, pruzas ruke i strast celim bicem, ljubav gasi dok se okrenes.
Tezak osecaj u meni u zadnjih par dana.
Uzasno tezak.
Vec mesec dana shvatam cinjenicu da sam odgurnuta predaleko, ali zadnjih par dana vidim, osluskujem, shvatam koliko sebicno za mene nema nista dok se neko drugi sladi svim onim sto ja budim, cuvam, sanjam.
Zao mi je.
Vise nema ni mene.
Distanca?
Strah? Guranje?
Uspeo si. Sta god da si hteo, uspeo si. Gurnuo si me a nisi ni trepnuo jer te nije briga. Ti brines za sve okolne stvari, za sve sto je tebi vazno, za sve sto mislis da je meni vazno, ali ne vidis da si me ugasio i gurnuo i da me vise nema.
Od juce me vise uopste nema u meni samoj i uzaludno se trazim i osluskujem. Ne cujem vise srce.
Jedan muskarac uporno zeli moju paznju, prisustvo, zeli tu divlju strast i neznost od mene, zeli sve moje i da nudi mi sve svoje a ja uporno odbijam sve njegovo jer ceznem, cekam, verujem u sve tvoje, nase… Kako me je samo mogao voleti, a sada je kasno jer ja volim odavno samo tebe.
Sta ja radim?
Gde sam ja dosla?
Zbog koga i cega?
Zbog pet minuta, cega to? Kako se to zove?
Ugasio si me.
Tuzno, bolno, do kraja.
Sad samo cutim i vise se ne radujem, vise ne pisem, vise ne zelim, vise ne sanjam, vise u meni nema nista.
Gluvo doba noci i pitam se milion stvari dok gledam u ekran odluke i pustam da treperi jos neko vreme.
Sta uostalom i imam sada?
Nista.
Samo da se zatvorim malo i da odlucim kuda cu.
Moram nekuda.
Vreme je.
Dok se neko hvali tvojoj neznoscu i paznjom, zivotom koji vas ceka, tvojom spretnoscu i time sto cinis, ja slusam i samo cutim. Ne znam sta bih rekla vise.
Nemam sta da kazem.
Nema loseg osecaja, zivi kako biras i sebi prostires.
Mene si birao kratko. Ja sam tebe birala bez ponosa, straha, bez sumnje u tebe, bez icega…samo cistog srca i pruzenih ruku ka tebi.
Nisi pruzio ruke.
Nisi se zadrzao.
Dao si mi nesto…par trenutaka…Nestao. Pokazao da te u stvari nema za mene, da u tebi nema mene i ljubavi, zelje za mnom, potrebe, neznosti…
Cekala sam, ceznula sam, verovala sam, sanjala sam, volela sam, gorela sam od silne i lude zelje za tobom i rekla sam ti ako me ne budes dodirivao i pruzao mi osecaj ljubavi na sve nacine, uvredices i gurnuces, ugasices.
Ugasio si me.
Shvatila sam sta ti je vazno. A to nisam ja.
Zao mi je.
Kad na nebu ne sija vise onim sjajem ono sto je sijalo, to samo znaci da je neka zvezda negde umrla.
Toliko mnogo reci.
Toliko mnogo svega.
Tolika silina osecanja.
Luda potreba.
Gorela sam za tobom predugo.
Sagorela sam kada sam shvatila da te nije briga.
Nebo je od nocas siromasnije i mirnije za jednu zvezdu.
Mene.
Dala sam i zadnji dokaz svoje ljubavi, zadnji pogled, ne stideci se u gorucoj potrebi da ti dam celu sebe i tada, dala sam reci, otvorila sam sva vrata i sve prozore i pustila sve ka tebi, i ljubav i zelju i strast i prijateljstvo i poverenje i ceznju….
Vraca mi se samo tiha paznja koja za mene ne nudi ono sto ja zelim.
Ako vam se ucini da me manje ima, da malo vise razmisljam…da sam dalje nego sto sam bila ili da sam negde jako daleko… Samo malo radi ravnoteze cutim i pustam da ide sve do djavola.
Kada se za neko vreme budes osvrnuo, u nekoj novoj prici i pitao sta je to sto ti nedostaje i sto sam ja tako tiha…ne pitaj mene…pitaj sebe i to sto je bilo u tebi nekada za mene a sto si tako ponosno cuvao da ja ne vidim.
Meni je vazno da si ti dobro. Ne nerviraj se zbog mene. Budi tamo gde zelis.
Ugasio si mi i zadnju zvezdu na nebu. Sad cu sama da ih palim kako ja zelim i gde zelim. Veliko je nebo. I ovde i tamo.
Kisa lije i dobuje po prozorima dok u tisini svog srca lezim i cutim sve one reci koje vise ne vredi izreci nikome.
Gde je nestala ljubav?
Gde je nestao nezan i gorljiv dodir potrebe da tu ljubav pokazes?
Gde je nestala neznost pogleda, mirisa, neznost koze, neznost trenutka i vecnosti? Obicno ljubim te za laku noc? Falis mi za dobro jutro? Zelim te za svaki dan? Gde je nestala iskrenost? Ili su se prioriteti pokazali?
Gde je sve nestalo sto me je okruzivalo do nedavno?
Izgleda da ljubav najlakse umire, da se ljubav najlakse glumi, da se ljubavi najlakse odreci, da se sta god ucinis, kazes, koliko god volis, nudis, grlis, pruzas ruke i strast celim bicem, ljubav gasi dok se okrenes.
Tezak osecaj u meni u zadnjih par dana.
Uzasno tezak.
Vec mesec dana shvatam cinjenicu da sam odgurnuta predaleko, ali zadnjih par dana vidim, osluskujem, shvatam koliko sebicno za mene nema nista dok se neko drugi sladi svim onim sto ja budim, cuvam, sanjam.
Zao mi je.
Vise nema ni mene.
Distanca?
Strah? Guranje?
Uspeo si. Sta god da si hteo, uspeo si. Gurnuo si me a nisi ni trepnuo jer te nije briga. Ti brines za sve okolne stvari, za sve sto je tebi vazno, za sve sto mislis da je meni vazno, ali ne vidis da si me ugasio i gurnuo i da me vise nema.
Od juce me vise uopste nema u meni samoj i uzaludno se trazim i osluskujem. Ne cujem vise srce.
Jedan muskarac uporno zeli moju paznju, prisustvo, zeli tu divlju strast i neznost od mene, zeli sve moje i da nudi mi sve svoje a ja uporno odbijam sve njegovo jer ceznem, cekam, verujem u sve tvoje, nase… Kako me je samo mogao voleti, a sada je kasno jer ja volim odavno samo tebe.
Sta ja radim?
Gde sam ja dosla?
Zbog koga i cega?
Zbog pet minuta, cega to? Kako se to zove?
Ugasio si me.
Tuzno, bolno, do kraja.
Sad samo cutim i vise se ne radujem, vise ne pisem, vise ne zelim, vise ne sanjam, vise u meni nema nista.
Gluvo doba noci i pitam se milion stvari dok gledam u ekran odluke i pustam da treperi jos neko vreme.
Sta uostalom i imam sada?
Nista.
Samo da se zatvorim malo i da odlucim kuda cu.
Moram nekuda.
Vreme je.
Dok se neko hvali tvojoj neznoscu i paznjom, zivotom koji vas ceka, tvojom spretnoscu i time sto cinis, ja slusam i samo cutim. Ne znam sta bih rekla vise.
Nemam sta da kazem.
Nema loseg osecaja, zivi kako biras i sebi prostires.
Mene si birao kratko. Ja sam tebe birala bez ponosa, straha, bez sumnje u tebe, bez icega…samo cistog srca i pruzenih ruku ka tebi.
Nisi pruzio ruke.
Nisi se zadrzao.
Dao si mi nesto…par trenutaka…Nestao. Pokazao da te u stvari nema za mene, da u tebi nema mene i ljubavi, zelje za mnom, potrebe, neznosti…
Cekala sam, ceznula sam, verovala sam, sanjala sam, volela sam, gorela sam od silne i lude zelje za tobom i rekla sam ti ako me ne budes dodirivao i pruzao mi osecaj ljubavi na sve nacine, uvredices i gurnuces, ugasices.
Ugasio si me.
Shvatila sam sta ti je vazno. A to nisam ja.
Zao mi je.
Kad na nebu ne sija vise onim sjajem ono sto je sijalo, to samo znaci da je neka zvezda negde umrla.
Toliko mnogo reci.
Toliko mnogo svega.
Tolika silina osecanja.
Luda potreba.
Gorela sam za tobom predugo.
Sagorela sam kada sam shvatila da te nije briga.
Nebo je od nocas siromasnije i mirnije za jednu zvezdu.
Mene.
Dala sam i zadnji dokaz svoje ljubavi, zadnji pogled, ne stideci se u gorucoj potrebi da ti dam celu sebe i tada, dala sam reci, otvorila sam sva vrata i sve prozore i pustila sve ka tebi, i ljubav i zelju i strast i prijateljstvo i poverenje i ceznju….
Vraca mi se samo tiha paznja koja za mene ne nudi ono sto ja zelim.
Ako vam se ucini da me manje ima, da malo vise razmisljam…da sam dalje nego sto sam bila ili da sam negde jako daleko… Samo malo radi ravnoteze cutim i pustam da ide sve do djavola.
Kada se za neko vreme budes osvrnuo, u nekoj novoj prici i pitao sta je to sto ti nedostaje i sto sam ja tako tiha…ne pitaj mene…pitaj sebe i to sto je bilo u tebi nekada za mene a sto si tako ponosno cuvao da ja ne vidim.
Meni je vazno da si ti dobro. Ne nerviraj se zbog mene. Budi tamo gde zelis.
Ugasio si mi i zadnju zvezdu na nebu. Sad cu sama da ih palim kako ja zelim i gde zelim. Veliko je nebo. I ovde i tamo.
Provansa je mogla da bude lepa i ovde, zelela sam da bude, prihvatila, okrenula smer…poverovala, pruzila ruke.
Miris je bozanstven tamo, bila sam ga zamenila tvojim.
Provansa je jedan od snova kojima mogu da pruzim ruke kada hocu i sada to znam. Da li na ovaj ili onaj nacin, odlucicu vec.
I kada si sam, nisi sam. Neko negde uvek ceka samo na tebe.
Miris je bozanstven tamo, bila sam ga zamenila tvojim.
Provansa je jedan od snova kojima mogu da pruzim ruke kada hocu i sada to znam. Da li na ovaj ili onaj nacin, odlucicu vec.
I kada si sam, nisi sam. Neko negde uvek ceka samo na tebe.
Ja sam..
Ja sam od onih što najviše ćute,
kad najviše pričaju;
od onih , koje nećeš shvatiti,
misleći da ih shvataš.
Od onih ljubitelja snova o dalekim,
najdražim gradovima i obalama reka .
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam od onih prefinjenih,
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih,
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.
Ja sam davljenik što se ,
samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih,
što otćute svoje najdublje istine,
da im ne bi narušili mir
ili ukrali dušu…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.
Ja sam od onih ,
što ti nikada neće otvoreno reći,
kuda plovi odjek njihovih misli,
a biće tužni , ako ih ne shvatiš.
Od onih , što vole osetiti
one prelepe treptaje,
u vazduhu i sebi ;
od onih ružnih spolja
sa skrivenim unutrašnjim biserima .
Ja sam od onih ,
što dodiruju horizont
i onih što dišu , pod vodom i zemljom.
Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa,
ali ih suza , ubiti može.
Ja sam od onih,
što se ceo život igraju,
jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
Od onih , što misle da je reč ljubav ,
predugo u upotrebi i prazna,
a nisu otkrili drugu reč.
Ja sam neuspeli, mladi lingvističar.
Ja sam od onih ,
što izvesne stvari prećutkuju,
da ih ne bi pokrali,
a ipak vole da ih “kradu”.
Od onih ,
što su čvrsto nogama na zemlji
i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
negde između sumraka i svitanja;
od onih što čeznu za vašim očima,
a uplaše se sebe,
kad ih u njima vide.
Ja sam od onih,
nisam od ovih
i nisam ovde,
jer ne volim crne krugove
koji postaju sve crnji.
Ja sam od onih ,
što jecaju uz trubače
i zvuke akustične gitare
i groze se računarski sažvakanih nota.
Od onih , što vole čudnom jednostavnošću
koja doseže do iznenađujuće složenosti.
Od onih ,
što vole slobodu duha, daha, pokreta , mira…
Od onih što ljube,
bez obzira da li su ljubljenoj osobi,
smešne sa svim svojim licima ljubavi.
Ja sam od onih veselih pajaca,
što glume darujući radost drugima,
ne želeći da se otkrije njihov jad.
Ja sam od onih bezbroj ali…
Od onih,
što vole da ih neko oseća kao tajnu
i koji druge vole,
zato što jesu večna tajna;
od onih, što će te udisati
kao da te prvi i poslednji put udišu.
Od onih životinjica
što vas prepoznaju po mirisu
i znaju da krijete zver u sebi,
ali ja sam i upijač
svega plemenitog u vama.
Ja sam od onih blesavih što razmišljaju,
kome zaveštati pertle, cipele, kosu,
usne, dah i obraz ?
Kome zaveštati knjige, reči i boje…
Kome zaveštati blato opipano samo mojim rukama ?
Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela
i omiljenu šoljicu,
iz koje sam prvu jutarnju kafu pila ?
Kome zaveštati olovku kojom sam
najlepše ludosti svoje glave zapisivala
i četkice kojima sam ,
najlepše boje svojih snova naslikala ?
Kome zaveštati kriglu
iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila;
kome zaveštati uzdahe i suze,
kretnje, slutnje, bludnje
i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća ?
I oči…
da bi sve ovo isto
opet sagledale,
možda lepše proživele ?
Ja sam od onih što ponekad
svoja bulažnjenja gluposti ,
zapisuju kao najveće istine i vrednosti ;
od onih što daruju sitnice,
verujući da su one vezice i kopče.
Ja sam propali hirurg.
Ja sam od onih ,
što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
od onih ,
što ih boli uvo za sve,
ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
Od onih , što teške rane otćute
a one najteže ,
rečima, bojom i glinom ispiraju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete…
Ali ja sam i davljenik
što se samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih što prave
tamne oluje i najveselije vatromete,
tonući u razmišljanja.
Od onih što im moraš puniti baterije.
Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina,
a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
i voleti te bez uslova.
Ja sam od onih ,što ne vole logiku.
Od onih konfuznih, smotanih,
smušenih i neorjentisanih
i baš u tome najlepših.
Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih
i pomalo prevelikih
za ovo ovde
i ovo sada.
Ja sam od onih što nelogično lude
za možda nepotrebnim,
a ipak preko potrebnim.
Od onih što su dovoljni sami sebi,
a ipak ,
uvek računaju na tebe kao na svoju ruku…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na ulici,
što vapi mnogo ljubavi.
Ja sam od onih,
što ljude dele na sve ili ništa
i najsrećniji su i najtužniji
kad im se to sve podvoji.
Ja sam od onih ,
uzdržanih i krutih ,bez razloga;
od onih , što im gradovi mirišu,
samo na jednu personu;
od onih , što pokušavaju da determinišu,
vrstu , rod i poreklo ljubavi.
Ja sam propali istraživač biolog.
Ja sam od onih
što im usne, oči i suze
klize na dole;
od onih prepunih Ahilovih peta.
Od onih podzemnih prolaza
što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš,
jer znaju da si istovremeno ,
voda na izvoru i ponornica
i uvek ploviš dalje.
Ja sam od onih darovitih
što vide svo crnilo ovog sveta,
a uzimaju najsvetlije od njega;
od onih što vole
svoju tajnu, sreću i bol,
oslikati, ispisati, izvajati…
Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika,
zarobljenih svetom u sebi.
Ja sam od onih filtera
što prima i pročišćava;
od onih što guše i kiseonik daju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici,
što vapi da ga uzmete.
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam davljenik što se ,
samo za svoju ruku hvata…
Ja sam od ovih,
nisam od onih
i nisam ovde
i nisam sada,
jer ne volim crne krugove
što postaju sve crnji.
kad najviše pričaju;
od onih , koje nećeš shvatiti,
misleći da ih shvataš.
Od onih ljubitelja snova o dalekim,
najdražim gradovima i obalama reka .
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam od onih prefinjenih,
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih,
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.
Ja sam davljenik što se ,
samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih,
što otćute svoje najdublje istine,
da im ne bi narušili mir
ili ukrali dušu…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.
Ja sam od onih ,
što ti nikada neće otvoreno reći,
kuda plovi odjek njihovih misli,
a biće tužni , ako ih ne shvatiš.
Od onih , što vole osetiti
one prelepe treptaje,
u vazduhu i sebi ;
od onih ružnih spolja
sa skrivenim unutrašnjim biserima .
Ja sam od onih ,
što dodiruju horizont
i onih što dišu , pod vodom i zemljom.
Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa,
ali ih suza , ubiti može.
Ja sam od onih,
što se ceo život igraju,
jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
Od onih , što misle da je reč ljubav ,
predugo u upotrebi i prazna,
a nisu otkrili drugu reč.
Ja sam neuspeli, mladi lingvističar.
Ja sam od onih ,
što izvesne stvari prećutkuju,
da ih ne bi pokrali,
a ipak vole da ih “kradu”.
Od onih ,
što su čvrsto nogama na zemlji
i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
negde između sumraka i svitanja;
od onih što čeznu za vašim očima,
a uplaše se sebe,
kad ih u njima vide.
Ja sam od onih,
nisam od ovih
i nisam ovde,
jer ne volim crne krugove
koji postaju sve crnji.
Ja sam od onih ,
što jecaju uz trubače
i zvuke akustične gitare
i groze se računarski sažvakanih nota.
Od onih , što vole čudnom jednostavnošću
koja doseže do iznenađujuće složenosti.
Od onih ,
što vole slobodu duha, daha, pokreta , mira…
Od onih što ljube,
bez obzira da li su ljubljenoj osobi,
smešne sa svim svojim licima ljubavi.
Ja sam od onih veselih pajaca,
što glume darujući radost drugima,
ne želeći da se otkrije njihov jad.
Ja sam od onih bezbroj ali…
Od onih,
što vole da ih neko oseća kao tajnu
i koji druge vole,
zato što jesu večna tajna;
od onih, što će te udisati
kao da te prvi i poslednji put udišu.
Od onih životinjica
što vas prepoznaju po mirisu
i znaju da krijete zver u sebi,
ali ja sam i upijač
svega plemenitog u vama.
Ja sam od onih blesavih što razmišljaju,
kome zaveštati pertle, cipele, kosu,
usne, dah i obraz ?
Kome zaveštati knjige, reči i boje…
Kome zaveštati blato opipano samo mojim rukama ?
Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela
i omiljenu šoljicu,
iz koje sam prvu jutarnju kafu pila ?
Kome zaveštati olovku kojom sam
najlepše ludosti svoje glave zapisivala
i četkice kojima sam ,
najlepše boje svojih snova naslikala ?
Kome zaveštati kriglu
iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila;
kome zaveštati uzdahe i suze,
kretnje, slutnje, bludnje
i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća ?
I oči…
da bi sve ovo isto
opet sagledale,
možda lepše proživele ?
Ja sam od onih što ponekad
svoja bulažnjenja gluposti ,
zapisuju kao najveće istine i vrednosti ;
od onih što daruju sitnice,
verujući da su one vezice i kopče.
Ja sam propali hirurg.
Ja sam od onih ,
što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
od onih ,
što ih boli uvo za sve,
ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
Od onih , što teške rane otćute
a one najteže ,
rečima, bojom i glinom ispiraju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete…
Ali ja sam i davljenik
što se samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih što prave
tamne oluje i najveselije vatromete,
tonući u razmišljanja.
Od onih što im moraš puniti baterije.
Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina,
a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
i voleti te bez uslova.
Ja sam od onih ,što ne vole logiku.
Od onih konfuznih, smotanih,
smušenih i neorjentisanih
i baš u tome najlepših.
Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih
i pomalo prevelikih
za ovo ovde
i ovo sada.
Ja sam od onih što nelogično lude
za možda nepotrebnim,
a ipak preko potrebnim.
Od onih što su dovoljni sami sebi,
a ipak ,
uvek računaju na tebe kao na svoju ruku…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na ulici,
što vapi mnogo ljubavi.
Ja sam od onih,
što ljude dele na sve ili ništa
i najsrećniji su i najtužniji
kad im se to sve podvoji.
Ja sam od onih ,
uzdržanih i krutih ,bez razloga;
od onih , što im gradovi mirišu,
samo na jednu personu;
od onih , što pokušavaju da determinišu,
vrstu , rod i poreklo ljubavi.
Ja sam propali istraživač biolog.
Ja sam od onih
što im usne, oči i suze
klize na dole;
od onih prepunih Ahilovih peta.
Od onih podzemnih prolaza
što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš,
jer znaju da si istovremeno ,
voda na izvoru i ponornica
i uvek ploviš dalje.
Ja sam od onih darovitih
što vide svo crnilo ovog sveta,
a uzimaju najsvetlije od njega;
od onih što vole
svoju tajnu, sreću i bol,
oslikati, ispisati, izvajati…
Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika,
zarobljenih svetom u sebi.
Ja sam od onih filtera
što prima i pročišćava;
od onih što guše i kiseonik daju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici,
što vapi da ga uzmete.
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam davljenik što se ,
samo za svoju ruku hvata…
Ja sam od ovih,
nisam od onih
i nisam ovde
i nisam sada,
jer ne volim crne krugove
što postaju sve crnji.
Osećam da mi više ništa nije dovoljno. Izuzetno sam nesrećna bez i sa
milion razloga, po ko zna koji put razmišljam o istim stvarima. Osećam
da polako gubim čak i ono što nemam. Ima stvari koje bole pritajeno,
skandalozno i sofisticirano. Sreća je i nesreća osećati se loše i
mizerno, jer tad živiš i tinjaš, ali opet živiš i za to imaš neoboriv
dokaz. Voleti nekog je prokleti pakao od čijih rana i opekotina
doživljavaš najuzbudljivije bolove.
петак, 11. јануар 2013.
четвртак, 10. јануар 2013.
"Boli. Boli kada ne mozes da ga zagrlis. Kada ga nema da te ugreje u ovim hladnim nocima. Kada ga nema da te nasmeje. Boli kada ga ne cujes sat-dva, ponekad dan ili dva. Boli svaka sekunda bez njega. Boli videti sve te sretne ljude oko sebe kako se grle, smeskaju, jer da je tu mi bismo bili na njhovom mestu. Zato ne pitajte me, sta mi je, kad me vidite tuznu. Ili pitajte ako hocete da me povredite."
Published with Blogger-droid v2.0.9
уторак, 8. јануар 2013.
"Ako te zanima, baš bolelo je.Toliko jako kao nikada pre, sve i srce i duša i telo sve.Sve me je bolelo kada sam shvatila da ti nećeš doći po mene, da ti nećeš tražiti da se ja vratim.I da ti je potpuno svejedno.Ali uprkos tome naučio si me jednu jako dobru stvar, a to je kako se smejati uprkos svim tim olujama u meni.Nikada ti neću oprostiti nikada, i nadam se da ćeš jednom isto to doživeti i na kraju shvatiti bar jednom za celi život.Volim te i dalje, ne znaš ni sam koliko.Ali ljubav ponekad nije dovoljna, to smo do sada i sami mogli shvatiti."
Published with Blogger-droid v2.0.9
"Ne zanima me koga ćeš sutra snivati, kome bajke pričati i obraze suzama topiti.Sa mnom si ovu noć.Kucaš u mojim grudima.Odranjaš liticu tišine moga prostora.Ostani.Molim te.Ostani bar još dan,dva da se srce smiri.Da spozna kako u miru umreti.Dopusti mi da te volim.Bar mi to nemoj oduzeti. Zar ne vidiš? Ili se samo praviš da ne vidiš?Zar ne osetiš?Daj priznaj mi, zar stvarno ne osetiš?Zar ne čuješ ljubavi moja?Dišem za tebe."
Published with Blogger-droid v2.0.9
"Opisala bih to kao smrt duševnosti.Gledam ali ne vidim, slušam ali ne čujem, pričam ali ne shvatam.Izgubila sam se u vremenu poput leptira u noći tražeći tračak svetlosti, od kojeg znam da ću umreti.I nema povratka iz ovog ponora, samo postaje još dublji.Svet je sveden na iste ljude, ista dešavanja.Budim se ujutro ne želeći da progledam, ali dišem, živim jer moram.Bilo bi nepravedno da odustanem od sebe, samo zato što je on od mene odustao.Ali ne mogu, bio je sav moj svet.Samo kada je on bio tu čak i gledanje u krošnje drveća i zvezdano nebo satima je imalo smisla.Znate ono kad vas ništa ne zanima, nemate potrebu da se pogledate u ogledalo, da vidite da li se sami sebi sviđate.Vaš karakter i volja su izumrli, a ponovno rađanje ne postoji.Mogu vam reći da je teško, preteško zaboraviti ga.Trudim se, sam Bog zna, svim silama kojim posedujem.Ali eto, on je zakovan za moju dušu.Za sva vremena."
Published with Blogger-droid v2.0.9
"Čuvamo prostor blizine smrti duboko u nama, tamo smo zajedno, sedimo i ćutimo. Ćutimo o našoj nemerljivoj dalekosti i neizrecivoj blizini, ćutimo o nama, ćutnjom delimo mračne noći onda i kada je dan, ćutnjom oboje postajemo nešto, uprkos želji da postanemo ništa, i da kao takvi budemo jedno."
Published with Blogger-droid v2.0.9
"Nikada nećeš znati zbog čega sam bila ljubomorna.
Nikada nećeš shvatiti zašto me je povređivalo tvoje nejavljanje.
Nikada nećeš znati koliko puta sam samo sedela u sobi,
između četiri zida, držala telefon u ruci, grlila kolena i plakala.
Nikada nećeš saznati koliko sam samo puta zaspala u suzama,
koliko sam samo puta želela da mi se javiš, koliko sam samo puta želela da si tu.
Nikada nećeš znati koliko sam te volela . . i koliko te volim."
Published with Blogger-droid v2.0.9
понедељак, 7. јануар 2013.
среда, 2. јануар 2013.
"Nemoj,
mi snove ukrasti,
Nemoj,
ako ne znaš da sanjaš,
Ostavi
moje oblake,
i sa njima,
moja putovanja,
mojom sobom,
tragom sećanja…
Ne otvaraj,
ni moje prozore,
pobeće mi
oblaci,
Taman sam ih
ukrotio,
na pašnjacima snova,
napojio ,
sa izvora mašte,
namirio,
za buduća sećanja…
Ako hoćeš da uđeš,
polako odškrini vrata,
ne zvoni,
ne kucaj,
da mi ne probudiš
Oblake,
Slobodno uđi,
i ovako je otvoreno,
Ali jedno
da te zamolim…
Ne kradi mi SNOVE,
To je sve što mi
Ostalo…"
Published with Blogger-droid v2.0.9
"oslobadjam te svega ..oslobadjam te mojih misli i moje nade ..oslobadjam te svog lika na jesenjem plocniku nade ,oslobadjam te mog nemira u grudima ,oslobadjam te osmeha skrivenog ispod kaputa ..oslobadjam te smrznutih dlanova u dzepovima secanja ..oslobadjam te drhtaja i cekanja sumornih jutara ,oslobadjam te same sebe ..znam nece pomoci ali eto ja te OSLOBADJAM .."
Published with Blogger-droid v2.0.9
U stvari, u pravu si. Ne treba da budemo zajedno. Jer postoji samo jedna suštinska razlika među nama: ti veruješ da ljudi ne mogu da budu ništa više od onoga što su danas. I ja očigledno, nakon što sam ti dala celu sebe, nemam da ti dam jači razlog da vidiš sebe drugačijeg, sa druge strane problema. Ako misliš da nemaš za šta da se boriš, onda i nemaš."
Published with Blogger-droid v2.0.9
уторак, 1. јануар 2013.
Пријавите се на:
Постови (Atom)