Gluvo doba po ko zna koji put.
Kisa lije i dobuje po prozorima dok u tisini svog srca lezim i cutim sve one reci koje vise ne vredi izreci nikome.
Gde je nestala ljubav?
Gde je nestao nezan i gorljiv dodir potrebe da tu ljubav pokazes?
Gde je nestala neznost pogleda, mirisa, neznost koze, neznost trenutka i vecnosti? Obicno ljubim te za laku noc? Falis mi za dobro jutro? Zelim te za svaki dan? Gde je nestala iskrenost? Ili su se prioriteti pokazali?
Gde je sve nestalo sto me je okruzivalo do nedavno?
Izgleda da ljubav najlakse umire, da se ljubav najlakse glumi, da se ljubavi najlakse odreci, da se sta god ucinis, kazes, koliko god volis, nudis, grlis, pruzas ruke i strast celim bicem, ljubav gasi dok se okrenes.
Tezak osecaj u meni u zadnjih par dana.
Uzasno tezak.
Vec mesec dana shvatam cinjenicu da sam odgurnuta predaleko, ali zadnjih par dana vidim, osluskujem, shvatam koliko sebicno za mene nema nista dok se neko drugi sladi svim onim sto ja budim, cuvam, sanjam.
Zao mi je.
Vise nema ni mene.
Distanca?
Strah? Guranje?
Uspeo si. Sta god da si hteo, uspeo si. Gurnuo si me a nisi ni trepnuo jer te nije briga. Ti brines za sve okolne stvari, za sve sto je tebi vazno, za sve sto mislis da je meni vazno, ali ne vidis da si me ugasio i gurnuo i da me vise nema.
Od juce me vise uopste nema u meni samoj i uzaludno se trazim i osluskujem. Ne cujem vise srce.
Jedan muskarac uporno zeli moju paznju, prisustvo, zeli tu divlju strast i neznost od mene, zeli sve moje i da nudi mi sve svoje a ja uporno odbijam sve njegovo jer ceznem, cekam, verujem u sve tvoje, nase… Kako me je samo mogao voleti, a sada je kasno jer ja volim odavno samo tebe.
Sta ja radim?
Gde sam ja dosla?
Zbog koga i cega?
Zbog pet minuta, cega to? Kako se to zove?
Ugasio si me.
Tuzno, bolno, do kraja.
Sad samo cutim i vise se ne radujem, vise ne pisem, vise ne zelim, vise ne sanjam, vise u meni nema nista.
Gluvo doba noci i pitam se milion stvari dok gledam u ekran odluke i pustam da treperi jos neko vreme.
Sta uostalom i imam sada?
Nista.
Samo da se zatvorim malo i da odlucim kuda cu.
Moram nekuda.
Vreme je.
Dok se neko hvali tvojoj neznoscu i paznjom, zivotom koji vas ceka, tvojom spretnoscu i time sto cinis, ja slusam i samo cutim. Ne znam sta bih rekla vise.
Nemam sta da kazem.
Nema loseg osecaja, zivi kako biras i sebi prostires.
Mene si birao kratko. Ja sam tebe birala bez ponosa, straha, bez sumnje u tebe, bez icega…samo cistog srca i pruzenih ruku ka tebi.
Nisi pruzio ruke.
Nisi se zadrzao.
Dao si mi nesto…par trenutaka…Nestao. Pokazao da te u stvari nema za mene, da u tebi nema mene i ljubavi, zelje za mnom, potrebe, neznosti…
Cekala sam, ceznula sam, verovala sam, sanjala sam, volela sam, gorela sam od silne i lude zelje za tobom i rekla sam ti ako me ne budes dodirivao i pruzao mi osecaj ljubavi na sve nacine, uvredices i gurnuces, ugasices.
Ugasio si me.
Shvatila sam sta ti je vazno. A to nisam ja.
Zao mi je.
Kad na nebu ne sija vise onim sjajem ono sto je sijalo, to samo znaci da je neka zvezda negde umrla.
Toliko mnogo reci.
Toliko mnogo svega.
Tolika silina osecanja.
Luda potreba.
Gorela sam za tobom predugo.
Sagorela sam kada sam shvatila da te nije briga.
Nebo je od nocas siromasnije i mirnije za jednu zvezdu.
Mene.
Dala sam i zadnji dokaz svoje ljubavi, zadnji pogled, ne stideci se u gorucoj potrebi da ti dam celu sebe i tada, dala sam reci, otvorila sam sva vrata i sve prozore i pustila sve ka tebi, i ljubav i zelju i strast i prijateljstvo i poverenje i ceznju….
Vraca mi se samo tiha paznja koja za mene ne nudi ono sto ja zelim.
Ako vam se ucini da me manje ima, da malo vise razmisljam…da sam dalje nego sto sam bila ili da sam negde jako daleko… Samo malo radi ravnoteze cutim i pustam da ide sve do djavola.
Kada se za neko vreme budes osvrnuo, u nekoj novoj prici i pitao sta je to sto ti nedostaje i sto sam ja tako tiha…ne pitaj mene…pitaj sebe i to sto je bilo u tebi nekada za mene a sto si tako ponosno cuvao da ja ne vidim.
Meni je vazno da si ti dobro. Ne nerviraj se zbog mene. Budi tamo gde zelis.
Ugasio si mi i zadnju zvezdu na nebu. Sad cu sama da ih palim kako ja zelim i gde zelim. Veliko je nebo. I ovde i tamo.
Kisa lije i dobuje po prozorima dok u tisini svog srca lezim i cutim sve one reci koje vise ne vredi izreci nikome.
Gde je nestala ljubav?
Gde je nestao nezan i gorljiv dodir potrebe da tu ljubav pokazes?
Gde je nestala neznost pogleda, mirisa, neznost koze, neznost trenutka i vecnosti? Obicno ljubim te za laku noc? Falis mi za dobro jutro? Zelim te za svaki dan? Gde je nestala iskrenost? Ili su se prioriteti pokazali?
Gde je sve nestalo sto me je okruzivalo do nedavno?
Izgleda da ljubav najlakse umire, da se ljubav najlakse glumi, da se ljubavi najlakse odreci, da se sta god ucinis, kazes, koliko god volis, nudis, grlis, pruzas ruke i strast celim bicem, ljubav gasi dok se okrenes.
Tezak osecaj u meni u zadnjih par dana.
Uzasno tezak.
Vec mesec dana shvatam cinjenicu da sam odgurnuta predaleko, ali zadnjih par dana vidim, osluskujem, shvatam koliko sebicno za mene nema nista dok se neko drugi sladi svim onim sto ja budim, cuvam, sanjam.
Zao mi je.
Vise nema ni mene.
Distanca?
Strah? Guranje?
Uspeo si. Sta god da si hteo, uspeo si. Gurnuo si me a nisi ni trepnuo jer te nije briga. Ti brines za sve okolne stvari, za sve sto je tebi vazno, za sve sto mislis da je meni vazno, ali ne vidis da si me ugasio i gurnuo i da me vise nema.
Od juce me vise uopste nema u meni samoj i uzaludno se trazim i osluskujem. Ne cujem vise srce.
Jedan muskarac uporno zeli moju paznju, prisustvo, zeli tu divlju strast i neznost od mene, zeli sve moje i da nudi mi sve svoje a ja uporno odbijam sve njegovo jer ceznem, cekam, verujem u sve tvoje, nase… Kako me je samo mogao voleti, a sada je kasno jer ja volim odavno samo tebe.
Sta ja radim?
Gde sam ja dosla?
Zbog koga i cega?
Zbog pet minuta, cega to? Kako se to zove?
Ugasio si me.
Tuzno, bolno, do kraja.
Sad samo cutim i vise se ne radujem, vise ne pisem, vise ne zelim, vise ne sanjam, vise u meni nema nista.
Gluvo doba noci i pitam se milion stvari dok gledam u ekran odluke i pustam da treperi jos neko vreme.
Sta uostalom i imam sada?
Nista.
Samo da se zatvorim malo i da odlucim kuda cu.
Moram nekuda.
Vreme je.
Dok se neko hvali tvojoj neznoscu i paznjom, zivotom koji vas ceka, tvojom spretnoscu i time sto cinis, ja slusam i samo cutim. Ne znam sta bih rekla vise.
Nemam sta da kazem.
Nema loseg osecaja, zivi kako biras i sebi prostires.
Mene si birao kratko. Ja sam tebe birala bez ponosa, straha, bez sumnje u tebe, bez icega…samo cistog srca i pruzenih ruku ka tebi.
Nisi pruzio ruke.
Nisi se zadrzao.
Dao si mi nesto…par trenutaka…Nestao. Pokazao da te u stvari nema za mene, da u tebi nema mene i ljubavi, zelje za mnom, potrebe, neznosti…
Cekala sam, ceznula sam, verovala sam, sanjala sam, volela sam, gorela sam od silne i lude zelje za tobom i rekla sam ti ako me ne budes dodirivao i pruzao mi osecaj ljubavi na sve nacine, uvredices i gurnuces, ugasices.
Ugasio si me.
Shvatila sam sta ti je vazno. A to nisam ja.
Zao mi je.
Kad na nebu ne sija vise onim sjajem ono sto je sijalo, to samo znaci da je neka zvezda negde umrla.
Toliko mnogo reci.
Toliko mnogo svega.
Tolika silina osecanja.
Luda potreba.
Gorela sam za tobom predugo.
Sagorela sam kada sam shvatila da te nije briga.
Nebo je od nocas siromasnije i mirnije za jednu zvezdu.
Mene.
Dala sam i zadnji dokaz svoje ljubavi, zadnji pogled, ne stideci se u gorucoj potrebi da ti dam celu sebe i tada, dala sam reci, otvorila sam sva vrata i sve prozore i pustila sve ka tebi, i ljubav i zelju i strast i prijateljstvo i poverenje i ceznju….
Vraca mi se samo tiha paznja koja za mene ne nudi ono sto ja zelim.
Ako vam se ucini da me manje ima, da malo vise razmisljam…da sam dalje nego sto sam bila ili da sam negde jako daleko… Samo malo radi ravnoteze cutim i pustam da ide sve do djavola.
Kada se za neko vreme budes osvrnuo, u nekoj novoj prici i pitao sta je to sto ti nedostaje i sto sam ja tako tiha…ne pitaj mene…pitaj sebe i to sto je bilo u tebi nekada za mene a sto si tako ponosno cuvao da ja ne vidim.
Meni je vazno da si ti dobro. Ne nerviraj se zbog mene. Budi tamo gde zelis.
Ugasio si mi i zadnju zvezdu na nebu. Sad cu sama da ih palim kako ja zelim i gde zelim. Veliko je nebo. I ovde i tamo.