Ljubav

Ljubav pričeka čoveka pokraj puta. - Povedi me sa sobom – reče mu. - Tvoja je odeća tako pohabana – reče joj čovjek. - Odenuću te u najlepšu odeću – nastavi ljubav. – Povedi me sa sobom. - Moj je dom malen – opravda se čovek. – U njemu ne bi bilo mesta i za tebe. - Udomiću te u najlepše prostore – ustraja ljubav. – Povedi me sa sobom. - Tvoj je govor tako običan – primeti čovjek. - Progovorićeš najlepšim jezikom sveta – reče ljubav. – Povedi me sa sobom. - Po čemu ću znati da je sve ovo što govoriš istina? – upita čovjek. - Po tome što mi je više stalo do tebe nego do toga šta ćeš sa mnom učiniti – reče ljubav.