Zagrlim jastuk, udahnem duboko, zatvorim oči i gledam te do zore
sa one strane podsviesti.
Ti i ne znaš za to...
Možda samo ponekad osetiš da nisi sam, malo se promeškoljiš i nesvesno udahneš ne želeći da se probudiš.
Ne puštam jastuk sve dok mi jutro ne otme san, a ti nestaneš do sledeće noći...