Uključila je razum, prijatelju. Shvatila je da sam ipak preveliko đubre, i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasično.
Ne mogu biti tu za nju, a uvek ću očekivati da ona bude tu za mene.
Ne mogu kada joj bude najteže doći i zagrliti je, mada znam da ona mene bi.
-Tebe je nemoguće shvatiti! -Znam prijatelju, to čujem često.
Samo jedna osoba mi je rekla da me razume. -Ko? - Pa ona, druže.