уторак, 30. октобар 2012.

Sve što se iskreno želi, ostvaruje se.

понедељак, 29. октобар 2012.

Kada hoćete da budete drski zbog nekih unutrašnjih nemira, malo se potrudite u odabiru žrtve. Nemojte uvek one koji vam zlo učinili nisu.

четвртак, 25. октобар 2012.

Između vremena kada su Bogovi prvi put prosuli zvezde, i dok ih ne pokupe opet, mi smo treptaj jednog zrnca vremena, pre nego što nas zauvek više ne bude. Imati tebe, to sve poništava. Ne postoji večnost, niti kraj. Nema strašnog u tom odlasku koji traje zauvek, jer je sve tako malo - naspram tvoje ruke u mojoj ruci. I zato ne želim naše disanje da protraćim na putovanja iza kojih ostaje kilometraža. Meni je korak s tobom večnost. Postoje najlepša mesta na koje ovaj svet nikada neće stići... mesta između nas. Između tebe i mene...

"Želim te...", izgovorio je.
I ja tebe, pomislila sam, ali nisam rekla. Znao je. Noć je izbrisala sve oko nas, prolaznike koji su nas mogli prepoznati, nju i njene poruke koje su stalno stizale na njegov telefon, njega koji je čekao kod kuće. Juče, danas, sutra, ništa više nije postojalo. Ništa nije bilo važno, samo nas dvoje pored reke i tih nekoliko ukradenih minuta.
Koliko samo u njoj ima neizgovorenih reci .Zakljucanih .Istrosenih .U oku nosi dubinu nemirnog mora i kisnu noc .Mnogi brodovi su tu potonuli .Bila je od onih koji ne pricaju mnogo ,a divno cute .A na kozi je sve prstalo od tajni .Nesto kao poslednji zalazak sunca i hvatanje zvezda padalica ...

петак, 19. октобар 2012.

"Gledajući jedno ljudsko naselje na nekoj vlažnoj strmini, ograđeno posrnulom ogradom, dođe mi misao o pravoj nameni ovoga sveta. U stvari, ova planeta je možda jedan obor u koji je saterano i zatvoreno sve što je u vasioni živelo i gamizalo, sa jedinom svrhom da tu pomre.
U velikim bolnicama ima po jedna soba u koju prenose one bolesnike za koje se vidi da će živeti još nekoliko sati. U vasioni, ova naša zemlja je takva soba za umiranje. A to što se plodimo, to je samo iluzija, jer sve se to dešava u granicama smrti na koju smo osuđeni i zbog koje smo na zemlju bačeni. U stvari, mereno vasionskom merom a kazano našim ljudskim rečima: juče smo dovedeni a sutra nas neće biti. Možda će još trava rasti i minerali sazrevati, ali samo za sebe."

"Samo želim nekoga ko neće odustati od mene bez obzira na sve."


"Da imam malo više hrabrosti rekla bih mu sve. Ma možda i ne bih, ali sigurno bi mi bilo lakše kad bih izbacila iz sebe. Šta bi mu rekla? Verovatno bih ga izvredjala ili bi za promenu bila fina. Ne znam. Rekla bi mu da je gad, kreten, najveći debil koji postoji. Rekla bi mu da ga više nikad ne želim videti i da žalim što sam ga ikad upoznala. Zamolila bih ga da se, ako se slučajno opet sretnemo, ne nasmeje onako savršeno. Ne bi mu imala baš puno toga za reći.
– I još bi mu, onako tiho, da ne čuje, rekla da od njega i dalje ne ozdravljam i da jednostavno ne znam kako ću bez njega…"

"Samo je tiho sa očima punim suza prošaputala ”Ostani.. Ostani, tako ti svega! ” - Nije mario na to.Tako okrutno je postupio. Suviše cinički bez imalo kajanja, sa onim glupavim osmehom, okrenuo se i krenuo dalje. Tek što napravi prvi korak oseti njen dah na vratu. Koja neopisiva toplina!. Ali opet.. To ništa nije značilo. Jednostavno on nije takav. A onda onim svojim dubokim glasom reče ” Pa šta ti očekuješ? Da padnem na tvoje suze i ostanem?! ” - ” Ne, samo.. samo me bar poljubi za kraj. ” ispusti ovih nekoliko reči, jecajući. Samo se okrenuo i iznenadno stavio ruke oko njenog struka. Za nju bio je to suviše težak, ali neopisivo prelep momenat.  Približila je lagano svoje usne dovoljno blizu da mu izmami taj poljubac. Zažmurela je. Usne su se tako brzo spojile. Trajalo je svega nekoliko sekundi, ali to je bila njena večnost. Voli ga, voli ga i pamtiće ga, to je sigurno. Nastavio je da vodi onakav svoj bedan život, dok je ona sreću potražila na nekom drugom mestu. U nekom drugom dečku, daleko od svih. Ali i pored svega toga, svake večeri je zabadala glavu u svoj svakodnevno natopljen jastuk suza, i molila se, molila se za njega i njegovu neizmerenu sreću. Valjda to tako ide, barem tako kažu. Samo joj je bilo bitno da je on srećan, ništa više. Makar i to slomilo nju, do kraja."
On nikada nece znati koliko joj je znacio. Sta znaci ”znacio”, zasto se stvari ne govore pravim imenom? Cemu motanje u fini papir. Pa, nije to dar. Idemo ispocetka. On nikada nece znati koliko ga je volela.

среда, 17. октобар 2012.

Pišem. Čitam. Pričam. Mislim. Stvaram. Volim.

“Izađi iz tog detinjstva kao iz starih patika. Zavoli moj osmeh, dubok kao jezerske vode. Evo, i ja sam se izuo. Pod vrelim tabanima rastapa mi se asfalt.”
“Ovako stoje stvari: Neću više ništa polovično! Ni pola čokolade, ni pola čoveka, ni pola misli, ni pola reči, a još manje pola ljubavi! Hoću sve! Celinu, brate mili.”

“Očekivao sam previše dobio sam ništa.”
“Pamet je u redu - ako je imate ,
ali život se živi srcem.”

“Dušu sam dala onome koji duše nema.”
“A eto, Bog i ja znamo da bi mi dve minute u tvom zagrljaju spasile život.. Dve minute slušanja otkucaja tvog srca, bez reči, bez ičega..zar je to mnogo?”
“Ponekad izmislim sadašnjost,
da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se može,
mada je neobično”
‘Ne budi glupa, lutko. Pravi će te voleti na svakoj strani sveta i biti veran ma gde ga život nosio. Zašto se zadovoljavaš nekim ko ti je veran samo dok te gleda u oči?!’
Kada ti dosade sve te "ribe",i "fatalne dame", navrati.Ja, sasvim obična žena i još uvek sam tu... Samo se nemoj vratiti prekasno...
Toliko sam se svojski predala ničem, pa me već pomalo i nema !
“Ona je trazila ludu, strastvenu ljubav. Za nju je taj vatreni zanos bio kao droga koju on nije mogao da joj obezbedi.
Sve cesce mu je bezala, skrivala se u svojim mislima, cutanjima i sanjarenjima.”

“- Oduvek, od kad me pamcenje sluzi, nadala sam se da cu jednog dana sresti nekoga..
- Nekoga?
- Nekoga ko mi je slican i ko me razume. Nekoga s kim se nikada necu osecati usamljeno.
- I?
- On je nasao mene.”
Ako je on sretan , i ja sam . Sa mnom ili bez mene .
“Znam da su šanse da pročitaš ovo 1 : 1 000 000, ali to me uopšte neće sprečiti da pišem u ludoj nadi da će ipak svaka reč stići do tebe nošene strujom ovog dana.
NASA je u svemir slala poruke vanzemaljcima, što znači…
I tako, htela sam da ti kažem…
Da ti kažem da si i dalje prisutan u mom životu i da ti hiljadu puta dnevno uputim svoje misli u nadi da će stići do tebe.
Da ti kažem da bez tebe lagano odumirem jer si ti moja jedina tačka oslonca.
Da ti kažem da i dalje čuvam sve što je naše: naš pomešani dah, naše rastanke, našu svetlost’i da sve to leži u meni i truje me kao neka bolest od koje ne želim da ozdravim.
Da ti kažem da sam pokušala da se otrgnem od tebe ali me opet sve vraća tebi.”
“Ako želiš, zamisli da pevam ti o nečem drugom. O nečem što si već odavno možda hteo čuti. O ljubavi što traje ceo život. O vernosti, o braku i o sreći. O odnosu gde nikad ništa ne pokvari neko treći….”
Moj najmiliji,svi nisu kao ja..
“Svrha života je da daš životu svrhu.”
Ne vredi.Toliko sam puta vracala sat kupujuci ti vreme. Kasnis. Mnogo kasnis. Niko se toliko dugo ne ceka. Cak ni ti.
“Sve naše uspomene skupljam u staklenu kutijicu napravljenu od nežnosti, i smeštam je u jedan kutak duše…”
" I saznaćeš da nisi izgubio mene. Izgubio si sebe i sve ono što sam u tebi probudila.."
i bol za bol, i laz za laz
“Ispod oblaka su krovovi, ispod krovova su mali ljudi..”

Napokon sam shvatila gde sam grešila. Volela sam previše, davala se previše, ljubila i grlila svaki put kao da mi je poslednji. Sad znam, niko ne ceni kad daš sve. Po prirodi, tužni su ljudi… Po prirodi, tugu uvek cene malo više.

понедељак, 15. октобар 2012.

“Ако не иде по плану, иде по судбини!”
“NE TREBA mi ljubav na kašičicu, kao sirup… ne boli me grlo ….. boli me duša!”

“NISAM druga opcija. Možeš me IZABRATI… ili IZGUBITI!!”
“Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici; mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom; mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom.”
Kako da znam treba li jos da se borim...?
Kako da znam treba li da te pustim...?
Valjda to sto u gomili jos uvek vidim samo tebe nije znak da te pustim...
Ali dokad...?

Želim biti ona djevojka koja čini tvoje loše dane boljim, ona zbog koje ćeš reći:
- Moj život se promenio otkad sam nju sreo ♥
Kada smo bili deca, pretvarali smo se pre spavanja da plačemo, kako bi pridobili maminu pažnju. A sada se pretvaramo da spavamo dok plačemo, kako bi izbegli pitanja.
Nikada ne dozvoli da te neko gleda sa visine. Zapamti - samo nebo je iznad tebe !

Nemoj se iznenaditi ako se jednom samo okrenem i odem. Ako dobiješ moju poruku da je kraj. Ako nastavim dalje sa životom, ne obazirući se na tebe kao da nikad ni postojao nisi. Nemoj mi to uzeti za zlo, ali to će značiti da sam progledala, prodisala, shvatila. Moja ljubav nije dovoljna za sreću, a i sam znaš da tvoje nikad nije ni bilo.
Ko sam i što sam, što ću, koga volim,
što tražim, kuda idem, za čim lutam?
Uzalud nebo za odgovor molim,
uplašen sobom svoje suze gutam;
tajanstvo stvari i života zebe,
ne poznam ništa, a najmanje sebe..
“Ma ne boli mene što si me zamenio drugom. Mene boli to što ja tebe ne bi zamenila nikad,ni sa kim..."
“Razočaraju te, a ti onda mrziš sve. Ne dopuštaš da ti se približe. Da, to se događa, al’ neiskusni smo. Ljudi su odavno prestali biti ljudi. Možda ih se bojim i više nego bilo kakve zveri.”
Možeš izbeći sve: oluju, sudar, nesreću, tragediju… ali sudbinu i ljubav ne.
Ja sebi u glavu snove dodam. Kafenu kašiku. Ni trunku više. Pa onda zinem i vetar dišem. Daljinu dišem. Blizinu dišem. Onda sam slobodna.

Ako je on sretan , i ja sam . Sa mnom ili bez mene .
“Nisam ja osoba od velikih stvari, ja ne tražim puno.
Ja padam male stvari.
Jedan pogled ispod obrva, jedan zagrljaj, poljubac i poneka lepa reč, tek da znam da ti je stalo.Dosta, ne tražim više…”
“Tumaramo po kalendaru, jedan dan dodaje nas drugom, nigde suvog mesta i sunca. Spopale nas neke magle i kiše, sve neki pogrešni, promašeni dani.”

“Kako sam mislila da te poznajem. Kako sam ti ludo verovala. Kako si na kraju ispao kao svi ostali, a to si obećao da nećeš postati. Sada.. Ostale su reči. Samo prazne reči.”
'Kad mi dosadi da živim u bajci,izađem među ljude.'

“Svrha života je da daš životu svrhu.”

“U trenucima neodlucnosti uvek se radije vodila intuicijom nego razumom.
Dopala joj se ideja da se u tom haoticnom bivstvovanju zivot ponekad sazali na nas i da nam posalje neki znak kako bi nam pomogao.
Za neke je to bilo prazno verovanje, mozda i jeste, ali svet je postao toliko racionalan, toliko predvidljiv, da nije bilo niceg loseg u tome sto neko pokusava da mu da malo duse…”
“Mladi smo, ali vec smo proziveli dovoljno da bi znali cenu srece. Mladi smo, ali vec znamo da su u zivotu najnesrecniji oni koji nisu rizikovali da budu srecni.”

“Srecan … Povlacim se u svoju samocu tamo gde su ljudi moga kova tamo gde se tesko zivi nocu od tisine i opasnih snova. Povlacim se a ostavljam ljude u njihovoj zabludi od zlata da me nadju kad i njima bude zakucala samoca na vrata.”

” Толико мушкараца .Толико осмеха .Толико очију .Толико срца . Сваки вероватно некоме значи . Сваки има живот . Има нешто посебно за некога . Све их гледам , a само тебе желим . Има и лепших и бољих . Многи више вреде . Многи би живот дали за мене јер знам да волим . А ја и даље тражим те очи . И даље молим да се врати оно што не знам ни дa ли је постојао . И даље чекам само једног . И даље ми је он све . “
Ako voliš svoju devojku, ne postoji ništa što bi promenio na njoj. Osim prezimena.

“Iako to sebi nije otvoreno priznala, nadala se da ce se nesto dogoditi.
Naime, ona je oduvek verovala da je on pravi covek za nju: neko poseban, koga neprestano trazimo celog svog zivota, kome mozemo pokazati i najgori deo sebe i ko ce nas voleti uprokos tome…
I sta sada?
Veceras,  izgledala je sama sebi kao da igra u nekoj farsi. Suvise dugo je bila zarobljena u ulogama koje joj ne odgovaraju. Cinila je ustupke, prilagodjavala se ocekivanjima porodice, prijatelja i drustva, a na kraju je postala strana sama sebi. Ponovo je osetila napad usamljenosti koja ju je razarala…
Pobeci.”

Tu noć,i nebo je plakalo za njim.
Ne vredi.Toliko sam puta vracala sat kupujuci ti vreme. Kasnis. Mnogo kasnis. Niko se toliko dugo ne ceka. Cak ni ti.
“Kad sam videla koga je sve očarao, odmah sam mu naredila da me razočara što pre.:)

недеља, 14. октобар 2012.

“Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti?”
“Nije problem bol, od njega patis ali te ne unisti. Problem je ona samoca koju radja bol. Ona je ta koja te tiho ubija, odvaja od ostalog svega. Ona je ta koja budi najgore sto imas u sebi.”
Nosi vetar,nosi lisce opalo,od tebe mi nista nije ostalo,samo tajna sakrivena MOJOM SUZOM OKICENA

субота, 13. октобар 2012.


“ Često sedim sate i sate i gledam u hladne jesenje boje. Mir sudbine koja se više ne da promeniti ledi mi se na duši i srcu.
Sve je u meni mrtvo; tako mi je dobro. ”

“Sve u zivotu mozes da stvoris, sem duse.
Sa njom moras da se rodis! ”
““I šta sad želiš od mene?”- pitala ga je kada je objasnio kako je shvatio sve šta mu je promaklo do danas.
“Želim da znaš da sam se predomislio.” Baš tada, gledajući ga pravo u oči shvatila je koliko je zapravo običan. Videla je pravog njega, bez gledanja kroz prste  zaljubljenosti. Izgubio je visinu koju je imao u njenim očima.
“I ja isto.” - odgovorila je i sama svesna koliko se promenila.”

“Lako je svući odeću i voditi ljubav. Ljudi to stalno rade. Ali, otvoriti dušu nekome, otvoriti im odaje svog duha, misli, strahova, budućnosti, nada i snova. E to znači biti nag..”


I naprosto se tuga desi i naprosto si tu gde jesi i naprosto je trista cuda predrasuda sad izmedu nas…
...Prepune pepeljare.. I prazno srce.

“Ovo moje ludo srce nikad nije znalo,da slaže i da sakrije.”:-(
“ti si bio tu, na dohvat ruke, i opet si mi izmakao za delić večnosti. Šteta.”
“Nisi pošten prema meni, ne biraš reči, ne razmišljaš o delima, često odlaziš i nikad nemaš objašnjenje ili razlog. A ja ti svejedno uvek opraštam i prelazim preko svake tvoje greške koju ni ne vidiš…Dosta je”

Tako smo isti, a tako razliciti. U principu samo po tome da ja volim tebe, a ti ne volis mene
“Bojim se ću te preboleti… Znam, čudno je, ali bojim se. Zna se dogoditi da se probudim ponekog jutra i ne mislim na tebe. Štoviše, uverena sam kako mi ne trebaš. Ali nisam sretna. Ja te želim trebati. Jer kako ću onda kratiti sekunde, misleći na tebe sa suzama i osmehom? Ako te prebolim, nestaju i suze i osmeh. Ja prestajem biti ja bez tebe. I toga me strah. Ne želim te preboleti, jer to bi značilo da si zauvek odselio iz mog srca. Prestao živeti u meni. Želim ležati u parku i misliti na tebe ponovno, i smešiti se u prazno. Neka je u prazno, dokle god ti živiš u meni.”
“Volela bih da si nazvao i da si opsovao moje ime. Da si opsovao ljubav. Da si priznao laž. Da si zanekao istinu. Da si odglumeo ponos. Da si zgazio moj. Da si me poljubio. Da si me odgurnuo. Da si došao. Da si gledao kako odlazim. Da si vikao. Da si ismejao moje suze.. Da si.. Bilo što. Volela bih sve to odjednom, ma koliko kontradiktorno bilo. Jer, to bi bio dokaz da smo postojali. Da smo trajali. Ovako.. Samo ispada da sam nas sanjala. Ipak, bio je to najlepši san ikada.”
“Velika srca vole,
mala traže da budu voljena.”
" Kada pronadjes nesto retko... Ostani tu i cuvaj to...
Nemoj da ides dalje i da sebe uveravas da ima jos takvih ...
Ti si sebi pronasao svoje. "

Imao si izbor, i to nisam bila Ja.
Pa,ako se jednog dana vratis i izbor bude moj, to neces biti Ti!



Zagrli zivot i nista ne ocekuj!
To je ljubav... ;)

Da nisam imao dece, kuća bi mi bila čista, novčanik pun, ali bi mi srce bilo prazno.

"Pravi muškarac ne voli hiljadu žena, nego jednu ženu na hiljadu načina!"



Jednog dana ćeš se probuditi i shvatiti koliko ti je stalo do mene. Kad taj dan dođe, ja ću se buditi pored nekog ko to već zna.


"A moj je, iako nije moj. Ni malo. Ni najmanje."
Nekad je jedna reč dovoljna da prelije čašu.
I uopšte nije bitno da li se kaže,ili se prećuti .



Mnogi postignu ono sto su hteli,a izgube sve... Ivo Andric
Bio si mi sve ♥

четвртак, 11. октобар 2012.

samo teraj ti po svome...
To može samo žena koja ljubi
- tražiti malo, poklanjati sve.
Dani su teški, a ona,
k'o nekad, veruje u sne...
Verna i tiha, zna još da čeka
kada i ne misle na nju...
Prolaze dani, ne vraća se reka,
a ona još uvek stoji tu...
To može samo žena koja ljubi
- pružati nežnost i živeti bez nje...




уторак, 9. октобар 2012.

Kad se budes pitao sta je bilo s nama,ja cu vec preboleti necu biti sama
kad se budes kao ja osecao SLICNO
sijacu od srece sva,veruj NISTA LICNO...

понедељак, 8. октобар 2012.



















Gotov sam vec i stupam! Bezbroj je flasa u stroju, ja zapusace skupljam da dusu zapusim svoju...


" Kada pronadjes nesto retko... Ostani tu i cuvaj to...
Nemoj da ides dalje i da sebe uveravas da ima jos takvih ...
Ti si sebi pronasao svoje. "
Od nekih ljudi nije ni lose da imas samo telo...
Dusa im i nije nesto sto bi mogao da iskoristis...



U zivotu je sve mac sa ostrice dve…



Мушкарци увек губе добре жене,јер су навикли на лоше

Ima dve vrste siromaha:jedni zajedno sirotuju,a drugi se zlopate sami.Jedino su oni prvi istinski siromasi,a ovi drugi su samo zlosrećni bogataši


"Sve u zivotu mozes da stvoris, sem duse.
Sa njom moras da se rodis! "


'' Najteže mi pada uverenost da me više nije ni voleo ni mrzeo, jednostavno ga se nisam ticala. Kao da sam mrtva. To je teže od mržnje. ''


Ljubav je kao grom iz vedra neba,
Al’ grom ne udara uvek gde treba,
I zanet jednim smeškom,
Zavoliš nekog greškom

Ne vidi čovek nikad šta je uništio u trenutku dok to nešto uništava…Ta muka ga sačeka posle.


...ja za ljubav necu moliti,vise se necu za tebe boriti,jer ti me nisi znao razumeti  i ne bi mogao za mene umreti  http://youtu.be/q6kLFEYH1YE

среда, 3. октобар 2012.

Kažu važan je život, ja preferiram maštanje

Пријавите се на: Постови (Atom)