Između vremena kada su Bogovi prvi put prosuli zvezde, i dok ih ne pokupe opet, mi smo treptaj jednog zrnca vremena, pre nego što nas zauvek više ne bude. Imati tebe, to sve poništava. Ne postoji večnost, niti kraj. Nema strašnog u tom odlasku koji traje zauvek, jer je sve tako malo - naspram tvoje ruke u mojoj ruci. I zato ne želim naše disanje da protraćim na putovanja iza kojih ostaje kilometraža. Meni je korak s tobom večnost. Postoje najlepša mesta na koje ovaj svet nikada neće stići... mesta između nas. Između tebe i mene...