"Samo je tiho sa očima punim suza prošaputala ”Ostani.. Ostani, tako ti svega! ” - Nije mario na to.Tako okrutno je postupio. Suviše cinički bez imalo kajanja, sa onim glupavim osmehom, okrenuo se i krenuo dalje. Tek što napravi prvi korak oseti njen dah na vratu. Koja neopisiva toplina!. Ali opet.. To ništa nije značilo. Jednostavno on nije takav. A onda onim svojim dubokim glasom reče ” Pa šta ti očekuješ? Da padnem na tvoje suze i ostanem?! ” - ” Ne, samo.. samo me bar poljubi za kraj. ” ispusti ovih nekoliko reči, jecajući. Samo se okrenuo i iznenadno stavio ruke oko njenog struka. Za nju bio je to suviše težak, ali neopisivo prelep momenat.  Približila je lagano svoje usne dovoljno blizu da mu izmami taj poljubac. Zažmurela je. Usne su se tako brzo spojile. Trajalo je svega nekoliko sekundi, ali to je bila njena večnost. Voli ga, voli ga i pamtiće ga, to je sigurno. Nastavio je da vodi onakav svoj bedan život, dok je ona sreću potražila na nekom drugom mestu. U nekom drugom dečku, daleko od svih. Ali i pored svega toga, svake večeri je zabadala glavu u svoj svakodnevno natopljen jastuk suza, i molila se, molila se za njega i njegovu neizmerenu sreću. Valjda to tako ide, barem tako kažu. Samo joj je bilo bitno da je on srećan, ništa više. Makar i to slomilo nju, do kraja."