“Bojim se ću te preboleti… Znam, čudno je, ali bojim se. Zna se dogoditi da se probudim ponekog jutra i ne mislim na tebe. Štoviše, uverena sam kako mi ne trebaš. Ali nisam sretna. Ja te želim trebati. Jer kako ću onda kratiti sekunde, misleći na tebe sa suzama i osmehom? Ako te prebolim, nestaju i suze i osmeh. Ja prestajem biti ja bez tebe. I toga me strah. Ne želim te preboleti, jer to bi značilo da si zauvek odselio iz mog srca. Prestao živeti u meni. Želim ležati u parku i misliti na tebe ponovno, i smešiti se u prazno. Neka je u prazno, dokle god ti živiš u meni.”