Ja volim moju naviku. Zagrlim jastuk, udahnem

duboko, zatvorim oči i gledam te do zore sa one strane podsvesti. Ti i

ne znaš za to... Možda samo ponekad osetiš da nisi sam, malo se

promeškoljiš i nesvesno uzdahneš ne želeći da se probudiš. I ja ne

puštam jastuk sve dok mi jutro ne otme san, a ti nestaneš do sledeće

noći..